Отишао
си у ливаде
У
којима се злате траве
И
сребрно светлуца вода
Лековитих
извора детињства
У
ливаде пренесене у приче
Над
којима се црква Ленина
Вечито
брине и водолечи
Међу
црквишта откривена
Простим
женама у сновима
И
свећама које волшебно
Пале
се уз моравске обале
И
свеце само народу пуком
Знане,
јер ходају и жању са њима
Пред
Оног којег си нахранио
Небројено
пута када ти у лику
Ближњег
долазио да се насити
И
пред Оног кога обуче
Зимом
разрушеног тела
Пред
твојом кућом и ствараоницом
И
пред Оног кога примио си
Кад
главу немадоху где
Да
склоне бездомници
Браћа
твоја
Отишао
јеси
Од
сада ћемо те сретати
У
детаљима слика обасјаних
Ненаданим
светлом које памти
Твој
лик или природу или твоју душу
Међу
стиховима ходочашћа
На
врху Радочела, око белог мермера
Студеничког
или градачког
У
Враћевшници иза које је
Србија
тамна шума
Или
у дечанском ноктурну
Који
свираше твој дух
У
утишаности пред Атосом
У
епопеји док се градила Жича
И
у језику старине
И
језику Јована Громова
Лику
одбеглог са живописа
Или
угреба непознатог трудоделника
Какав
и сам био јеси
Подај
Господе, Милану
Слаткопојцу
и зографу
Места
у валерима вишњим
Име
у слоговима небеским
Услиши
ликове измољене
Сабора
ображених светих
Руком
и молитвом његовом
И
у месту светлом насели га
Амин.
Коментари
Постави коментар