ПРОЛЕЋНЕ БАСНЕ

I

Жуте главе маслачака

Већају по расутим групама

Свака сабрана по неком

Типику унутрашњем

Познају се велика општежића

Издалека уочљиве лавре

Па мали скитови са пар

Послушника и мнозином

Ближих и даљих самотника

Уроњених у идиоритмију траве

Пчеле лете и слећу

На жуте капе и кушају

Са њих сладост

Горчину искушења

Препуштају земљи да чисти

Док пчеле намерници путују

И маслачци иноци саборују

Љубичице преузеле равномерно

Сваки педаљ ливаде и воћњака

Узимаћи боју своју основну

Љубичасту разблажену белом

Јер април је на пола пута

До маја и сунце жури

Да огреје сваку главу

Пре кише

Која је предуслов

Новог доба

II

У напуштеном дворишту

Нарциси играју у колу

Већ изгорели од мириса

И сунца 

А недалеко голубови

Расправљају насред пута

О смислу беле линије

На скупу јеретичком

Ризикујући своје душе

Црни и жути лавежи

Плешу у разрађеној

Кореографији одбране

Задате линије дома

Ветар дува у лица

И све то оставља за собом

Као разочарани путник

У неверство јоргована

Који су лагали о боји

И осванули бели

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ