СТРАНИК

Високе навитлане дине

У Сахари лагано покрива снег

На пустињу се таложи пустиња

Иста је количина пахуља

Као и зрна песка које су избегле

На облацима да би добила

Ново име, жута киша

Атлантик је засуо ледом

Куће на Источној обали

А код нас, на нашим странама

Које су микро-пространства

Лебди нека врста пролећа

И цвета јагорчевина на Бадњидан

Узимам корак стројеви

Опасан унутрашњим опасачем

Невидљивом решеношћу на пут

Треба се успети на три брда

Али ту је и живот, и смрт

На путу ка другом брду сахрана

Прате земне остатке неког

Ко се упокојио на празник

Поворка иде лагано, неко пешице

А неки у аутомобилима, у спороходу

Ова сцена зауставља музику

Искључујем плеј листу и успоравам

Из аутомобила излазе гласови

Потребно је много стрпљења

Испоштовати човека усопшег

Издржати осећање гарежи

И неког непрепознатљивог отрова

Који шире ауспуси

Док свештеник поје молитве

И кади тамјаном који тешко

Да допире до мене

Иако подаље постајем странац

У сабору ожалошћених

Песник странац, боље страник

Непознато ми је наједном

Све познато, све обично сведневно

Странац је ту, али не до краја

Никако у пуноти, до сржи

Нисам ли странац овоме свету

Светини која диже једног песника

На пиједестал божанства

Али му приноси само ласкања

И даје му да пије без мере

А не пита га има ли хлеба

За његове страхове не мари

И за стихове његове

Чека да се полетно биће

Стровали, да би га понизила

До краја и себе подигли

У сопственим чкиљавим очима

Свет иде ка гробљу

Песник даље на треће брдо

Иза кога је змајева висораван

И додир неба