МАЛИЊАК

У малињаку смо Господњем

Около малина и нас је шума

Нема разлога пророчанству

Страх полагано вене у устима

Брише га идеја ароме

Нема разлога тумачењу

Наједном остајемо неписмени

За знаке предодређене пропасти

Под нама је друм и намерници

Затечени у међустању путовања

Иза њих река обучена у жубор

У малињаку смо Господњем

Задатом у прамисли света

Зачуђене бубице у немиру

Прелазе нам преко руку

А презрели плодови утискују

На одећу своју порфиру

Нема разлога за журбу

Мала пластична посуда

Полако се пуни плодовима

И плеше у рукама док ноге

Проклизавају и мрви се плахост

Иако сутон већ се гнезди у жбуњу

У малињаку смо Господњем

Хвалу узносимо и благодат

Дивљином именујемо праукус

Прасвет у нама