Стевану Тонтићу
Кад
опет кренеш Јерусалиму
На
прекретници стиха, ка песми
Не
морам ти рећи кога да
Тражиш
и који камен да целиваш
Не
морам ти у пртљаг молитве
Ни
воду за тобом, ни ватру
Ал
не земаљску
Кад
опет кренеш Јерусалиму
У
ходочашће странаца, гробу
Коме
је смрт страна
Међу
народ и народе непознате
Којима
је Бог отац, а син његов
Само
дошљак и реметилац
Мира
који са паклом сраста
Коме
је Спаситељ кривац
А
Бараба уобличење и усуд
Кад
опет кренеш Јерусалиму
Ипак
морам ти рећи и поздравити
По
теби, по коме ћу друго
(јер
ти знаш место светлописа
а
можда и протумачиш сан)
Оног
који шапуће Дамаскином
И
привио том, ал не земном
Граду,
који мало је Цариград
А
мало Јерусалим Нови
Кад
опет кренеш Сарајеву
На
прекретници духа, ка прозби
Не
морам ти рећи кога да
Тражиш
и који камен да целиваш
Не
морам ти у пртљаг молитве
Ни
воду за тобом, ни ватру
Ал
не земаљску и не сиротицу
Преображење
2018.
(Инспирисано фотографијом
на коме су
у Јерусалиму Стеван Тонтић
и Иван В. Лалић)
Коментари
Постави коментар