Таман
је патина
Коју
наноси проток
Почела
име да ти узима
И
наша, на заборав
Навикнута
срца,
Засипа
новим записима
Почела
је да се мрешка
Кора
сна једног
Песника
који и пријатељ беше
Попустила
је пред
Куцањем
и саставила
У
ову јесен да свет
Онај
други приђе
Кола
сада твоје име
Проноси
се од ува до ува
Разноси
се улицама
И
ветром леденим
И
међу брцима
Једног
уметника
Са
ливада неких војничких
И
у усплахиреном гласу
Чувара
зидина и сећања
У
којима вазда светло гори и ТВ
Трепери
и жижак
И
датум пресељења
Додирује
нас твој дух
Да
упркос наносима
Кажемо
био јеси
И
узбуркавају се неспоразуми
Од
једног до другог
Јер
певао си и моловао
Тако
се и подобије твоје
Негде
обрисава
Стасава
и које ће речи
Нешто
о томе да био јеси
Твој
дух кружи
И
патина попушта
Коментари
Постави коментар