Стадох
и тада пред силу
У
бугарској кабаници
Ромеји
већ навелико
Спремаше
оружје ватре
И
утврђивање зидине
У
које се, у неким данима
Више
уздаше него
У
глас светих олтара
Који
се у нашим рукама
Подигнутим
претварао
У
сечива
Тако
и цар наш Стјепане
Уместо
скрушености
Непрекидно
лавеже
Мачева
неговаше
А
после свих
Хипербола
у виду
Три
коња витеза
И
три пламена мача,
Коња
који волеше
Само
уз царске
Пасти
суву траву
Македонску
и серску
Стадох
опет пред
Силу
што ненадано
Удара
по човеку
Стадох,
али не одбраних
Цара
нашега Стјепана
Па
без кабанице
Одјахах
Под
именом својим
У
тишину
И
заборав векова
За
силом оном идући
Која
и сама замном иђаше
У
кругу забележеном
Делимично
Мачем
витлајући
Полупречнике
Већ
нагрижене од рђе
А
цара нашега Стјепана
Погребоше
Силног,
а проклетог
Моћног,
а недомашног
У
анатеми
Коју
Лазар посечени
Некако
скиде
А
мене у епитимији
Нико
и не тражи
У
кругу овоме
Сведеном
у тачку
Коментари
Постави коментар