Где
ми је
Самодрежа
Не
могу без ње
Из
ове битке
Сам остах
На сриједи
Без
табора
И
отпора
Сумрак
се већ
Наметнуо
Док
манит
Јурим
на Ждралину
Летим
на Јабучилу
Унакрс
грдног
Топонима
Где
ми је Самодрежа
Вичу
ми неки
Ено
ти је
Где
је и била
Лобање
отворене
И
пуна смећа
Јер
народ други
У
њој рециклира
Пластику
А
не душе своје
Где
ми је Самодрежа
Опет
А
они викну
Гласније
Па
чујем, ипак
Да
то је плач
Од
кога се овај
Вечити
сутон
Стреса
У
дрхтају јабучице
Где
ми је Самодрежа
Залазим
у шумадије, романије
Прелазим
дрине, неретве
Па
ме пролеће
Затиче
у Тополи
Зима
на Мојковцу
Па
Куманову, Кајмакчалану
Под
Скадром, Книном, Смедеревом
Па
опет поље
И
питање
Где
ми је Самодрежа
(Шта
ће ти?)
Пред њом да сјашем
Са
главом
Под
пазухом
И
уђем за кнезом
Који
се у крви
Својој
оцарио
И
мач спустим
Да
могу да се
Прекрстим
Опет
и опет
Где
ми је Самодрежа
Коментари
Постави коментар