ДАВОРИЈЕ КОСОВАЦ ЈОВАНА


Не гледајте ме старца
Јер женим се вилом
Посестримом јунака
Који касно
На Косово дође
Кад, летње траве
Преосташе од снова
Храбрих ратника
И испод шлема
Војводе певаше црвчак*

Не гледајте у перо
Крило златне птице
Што се у пепелу
Крије и дише
Уздахом и јецајем
Јер кажем женим се
У колу заборављном
Несталој песми
Ој, давори ти поље

Не гледајте коња хрома
Што вуче се
Кроз минска поља
Засађена страхом
Од другог човека
Ни жетве веселе
У божурју кости
Усуда пустињског

Не осуђујте мене
Јер подсмех рађа
Прву снагу и полет
Док шапућем дору
Под собом стрпи се
Знаш да су и други били
Па прошли и трага
Им нема

Не подсмевајте
Осим ако вам
Сибињан Јанко
Није својта
И ако нисте спремни
Бес пораженог да осетите
И место кривца
Криви будете

Не гледајте ме старца
Женим се остављеним
Ветром и залуталом
Птицом и сузом
Необрисаном и смрћу
Не ругајте ми се
И прођите се ових
Сватова и сенки

Ој, даворим ти поље


* Мацуо Башо

Коментари