Реч само прође
Кроз кости*
Забриди
усна и готово
Али
ову реч ми одузимаше
Још
од кад дететом бејах
Због
ње отац мој
Замени
Звечан за Брвеник
Али
авај, Ваистина слуго
Дај нам ту реч
Предај нам Поље
Препиши нам у наслеђе
А
ја не могу
Као
да хоће срце
Као
да траже
Сва
три добра моја
И
колико год да дајем
И
пшенице, па ћемера блага
Није
нам доста
Глава
моја није довољна
Ни
моја смрт
Јер
ево ме у гробу
Заједно
са жетеоцима
И
витезовима бивакујем
А
они вичу
Изађи из земље
И предај је нама
А
ја не могу
И
јате се разне
Грабљивице
И
народ устаје
Хрли
живот, хрли смрт
И
кости нам се беле
Међу
божурјем
Сила
се навалила
Мрви
наду и песму
Али
није довољна
Крв
на мачу, крв на српу
Ни
кости наше заборављене
Ни
леси нових оклопника
Ишту
једнако
Дај нам ту реч
Иако
узели су већ
Реке,
њиве и људе
А
ја не могу
Не
могу, Ваистина слуго
Ту
Реч
*Отац
Тадеј
Коментари
Постави коментар