Паде моја од барјака рука
Неда
ми се суза
Ни
трачак славе
Земне
Јер
крсташ барјак
У
смрти затурих
А
нема ми снаге
Да
видим
Како
се изокрену
Светски
ум
И
победи нас Амурат
О
да је то онај
Рекао
бих
Богу
хвала
Него
изврнути црв
И
пашче
Па
глође, грицка
Уназад
временом
Граби
душе
Хара
вековима
Одузима
светлост
Нико
исти
Не
остаде
Нико
веран
Нико
довољан
Гори
весник
И
падају дике
Витражи
чађаве
Над
олтаром
Пакао
огња
А
руке моје
Не
беше
Да
гаси, да знамен
Извргнућа
скине
И
потре
Јер
не да ми се
И
још ми се одузима
Косово (1999.) – Нотр Дам
Париз (2019.)
Коментари
Постави коментар