МОНОЛОГ КОСОВКЕ ДЕВОЈКЕ



                           Ивану Новчићу

Киша
По задатку
Прати војске
И спира
Са њих свет
Живот спира
А влага
Посејана у нас
Кукавичије јаје
Разара телесине

Видим
Нико од глава
Њихових
Неће узети
За кулу
Или храм
А немам
Вина
Нити хлеба
За
Отпушчајушче

Распада се
Нечија младост
И секу
Гране вековних
Храстова
Ни јаука нема
Нема ни гробља
Посторојених
У распоред сећања

Киша добује
По разбојиштима
Раштрканим
По којима
Се разапињем
Тражећи
Заставе ратне
Под којима
Сањам
Од завета драгана

И врани гаврани
Истребљени
Божури
У семену запрашени
И мртви
Да ли прећутана
Јесте ова жртва
Или расте
Под земљом
Понорница

Киша прати
Моје девојаштво
Влага тужбалице
Заборавља
На пола гласа згрцнуте
Недостојне
Док нас походе

Мрачине*

И тишина
Само тишина

*Милан Ђокић

Коментари