Ивану Новчићу
Киша
По
задатку
Прати
војске
И
спира
Са
њих свет
Живот
спира
А
влага
Посејана
у нас
Кукавичије
јаје
Разара
телесине
Видим
Нико
од глава
Њихових
Неће
узети
За
кулу
Или
храм
А немам
Вина
Нити
хлеба
За
Отпушчајушче
Распада
се
Нечија
младост
И
секу
Гране
вековних
Храстова
Ни
јаука нема
Нема
ни гробља
Посторојених
У
распоред сећања
Киша
добује
По
разбојиштима
Раштрканим
По
којима
Се
разапињем
Тражећи
Заставе ратне
Под
којима
Сањам
Од
завета драгана
И
врани гаврани
Истребљени
Божури
У
семену запрашени
И
мртви
Да
ли прећутана
Јесте ова жртва
Или
расте
Под
земљом
Понорница
Киша
прати
Моје
девојаштво
Влага
тужбалице
Заборавља
На
пола гласа згрцнуте
Недостојне
Док нас походе
Мрачине*
И
тишина
Само
тишина
*Милан Ђокић
*Милан Ђокић
Коментари
Постави коментар