Човек
сам
У
смрт забоден
Као
ексер
У
тврдо дрво
И
бојовници моји
Исто
људи
Исто
забодени
Уроњени
И
нема им спаса
Нема
наде
То
што се
Крв
лије
И
наша и ина
И
мачеви
Подижу
високо
И
сурвавају
На
непријатеља
Не
вреди
Ни
то
Што
је змија
Под
мојом ногом
Већ
душу
Испустила
Ни
што се змај
Спема
Да
уђе у витезове
Нема
нам спаса
До
Речи
Само
она
Као
клешта
Може
нас
Једног
по једног
Ишчупати
О,
запали се
траво*
Зиде
сруши
Аде
стропоштај
Поље
успави
Човек
сам
Завет
сам
Са
светлом свећом
Горе
пламичци
По
свитку
Испрекрштаних
копаља
И
илуминација
Мрља
и светла
Пламичак
сам
Уље
је моје
Крв
проливена
Ново
вино
Које
тражи
Тело
Мехове
нове
Човек
сам
Завет
сам
Пламичак
Нова
твар
*Васко Попа
Ивањдан
2019.
Коментари
Постави коментар