Лето
је
А
ја као плод
Који
зри
Али
никада дозрео
Вечито је
Ово зрење
И
нема
Трена
да сокови
Не
мењају
Свој
ток
И
да се нова
Нијанса
не појави
На
површини
Лето
је
Одаје
се сврха
Цвета
И
ране зелени
Работа
весника
Који
наизглед
Глад
своју
Толише
(Оплодише
Васељену)
Лето
је
И
излази на гору
Светло
Да
буде
Гласник
града
Дозрева
Мисао
душе
О
себи самој
И
већа
Она
постаје
Од
самог наума
Шире
се небуле
И
маглине
Разбројавају
Своја
сунца
И
прислужују
Им
тела
Жељна
топлоте
Лето
је
А
минули су
Бојеви
многи
И
зарасла разбојишта
Песме
жетве
Певају
се
Гусле
ћуте
О
витезовима
Мед
цури
Низ
стене
Пештера
За
усне моје
За
твоје
Лето
је
Зри
мисао
Душе
Зри
накупљени
Мед
Молитва
Почивају
узлети
И
трава зденута
Мирише
Плодови
зре
Из часа у Час
Који
већ
Дошао
је
Коментари
Постави коментар