СОЗЕРЦАЊЕ РОМИЛА РАВАНИЧКОГ


Лето је
А ја као плод
Који зри
Али никада дозрео
Вечито  је
Ово зрење
И нема
Трена да сокови
Не мењају
Свој ток
И да се нова
Нијанса не појави
На површини

Лето је
Одаје се сврха
Цвета
И ране зелени
Работа весника
Који наизглед
Глад своју
Толише
(Оплодише
Васељену)

Лето је
И излази на гору
Светло
Да буде
Гласник града
Дозрева
Мисао душе
О себи самој
И већа
Она постаје
Од самог наума
Шире се небуле
И маглине
Разбројавају
Своја сунца
И прислужују
Им тела
Жељна топлоте

Лето је
А минули су
Бојеви многи
И зарасла разбојишта
Песме жетве
Певају се
Гусле ћуте
О витезовима
Мед цури
Низ стене
Пештера
За усне моје
За твоје

Лето је
Зри мисао
Душе
Зри накупљени
Мед
Молитва
Почивају узлети
И трава зденута
Мирише
Плодови зре
Из часа у Час
Који већ
Дошао је



Коментари