Разговор са исихастом
Кажем
ти
Почиње
ветар
Од
истока
Од
запада
Са
све четири стране
И
носи...
Причам
ти
Како
је дубока
Била
ова пећина
Док
је била
Венчана
мраком
И
како су се
Мистично
У
тмини
Материци
Слагали
облици
Непогрешиво
И
како је
Ветар
За
који ти рекох
Да
дува
Тајно
боравио
Овде
у клети
На
послушању
Води
Нису
то
Шумске
јагоде
Рекох
већ
Под
овим
Сводовима
Него
небеска
Насушност
Која
се
И
у овој
Дубини
Пројављује
Причам
ти
Док
у абдомену
Фосилног
створа
Ватре
палимо
И
покушавамо
Да
се сетимо
Мириса
И
светла
Говорим
ти
Упорно
Колико
ми
Ти
не одговараш
Или
се претвараш
И
сам у камен
У
светлост
Коментари
Постави коментар