А прах
Све је прах
Кад дижем
Увис руку*
И
ништа
Бесмисленије
Није
од
Разваљених
Вилица
човечијих
Од
буке
Коју подиже
Бивша
И
будућа прашина
Зује
жаоке
Обучене
У
тела топлих боја
И
друге
Протеране
У
поднебесје
Џарају
Мир
и ћутање
Искушавају
намере
Из
дубоке
Молитве
Наноса
векова
Нека је проклето
Ћутање
Прећуткивање**
Које
тиховање није
А
зује жаоке
Језик,
срце
Сведочанства
Да
прободу
Камен
одваљен
Са
гроба да врате
Утаје
васкрсење
Смисао
Без
кога
Све
је прах
Све
без наде
*Милош
Црњански
**
Мати Февронија
Коментари
Постави коментар