Драгану Б. Ђоковићу
Таман
Таман
Кад
зазборих
Слађе
Од
меда и саћа*
Хранити
Без
присвајања
Делати
Без
очекивања**
Устреми
се
Онај
На
језик
Наста
комешање
И
растезање
Гласа
Врачеви
Оштрим
алатима
И
благим лицима
Ухватише
се
У
коштац
Речи
да спасу
Намењене
Тихој
служби
Без
које
Ни
божанског
Бруја
Ни
ангелског
Трепета
Авај,
Усудих
се
На борбу
Попети
За
част
Човечанску
Узех
Са
свитка
Први
ред
Црвен
и моћан
Он
ватру
Вади
Подижем
копље
А
он време
Из
потаје***
Таман
Кад
запојах
Слађе
Од
меда и саћа
Глас
мој
Устраши
се
И
живот
* Димитрије Кантакузин
** Лао Це
*** Бора Младеновић
Коментари
Постави коментар