ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС

Претражи овај блог

Пријави ме на овај блог

Follow by Email

дана јун 04, 2009

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Коментари

Постави коментар

Популарни постови

ЕСЕЈ: О Бели Хамвашу

МУДРАЦ, РОМАНСИЈЕР, ЕСЕЈИСТА И ПЕСНИК ( О књизи изабраних есеја Беле Хамваша «Историја и апокалипса», Драслар партнер, 2010.) Када се појавила књига са звучним насловом «Историја и апокалипса» и то у опреми са распећем на корицама, као да се отворила нова прилика, не тако честа, да се човек отисне у још неистражене дубине. Да је та сугестија тачна потврђује и кратка биографија Беле Хамваша где се он именује «мудрацем, есејистом и романсијером који је запостављен и потиснут мислилац чији сви рукописи још нису доступни, али се полако објављују и да смо све више сведоци да ће прошли век у Мађарској имати још једно крупно име, а свет једног од најзначајних мислилаца нашег доба.» У «Похвали Бели Хамвашу», која је на месту поговора ове књиге, Владета Јеротић каже да «огромно интелектуално знање није угушило веродостојно стваралачко врело» и још да је у бити тога врела Софија – Мудрост Божија. Јеротић примећује да Хамваш са подједнаком сигурношћу приступа свакој теми и суштини, било да је

ПРЕОБРАЖЕЊЕ У ТРЕБИЊУ

Чудесно сакривен Леотар А Црквине град на гори Светли, у парку крај саборнице Чета деце у народном руху А голубови, тихо да не ремете Развијање јутра, узимају од воде Јер Преображење је, вода и земља Мењају смрт за нова појања Мало пре, између цика и зоре Чини се, песник Јован Требињски У тренутку рађања стиха Суште молитве, која слика Силазак Светог Огња у Палестини Пролази каменим стопама Трајног непребола, Требињем На тргу већ сабрани Грозд и шљива, За њима неприметни поселници Који камен знојем племене Да роди плод, у послушности А Саборна већ пуна Слива се људство у Барку Спасења,овде где мирис Невидимог мора плени И радост у пустињи и кршу Обузима биће, почиње Дивна промена твари У сјајно лице таворског откривења Господу слава, а нама милост Владика Григорије о Херцеговини на Преображење 2006.

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Рад Олгице Стефановић

ПОШАСТ НАД ПОШАСТИМА

Гласници јављају Смрт невидљива Пристала је у наше Мало пристаниште Тако значајног А тако малог госта Госта До сада нисмо угостили Ми смо гостољубиви Али нико нам Није представио Нити показао придошлицу А он се гнезди Недостојно његовог Чина У слини нашој И бали Питам се Док узимам дах И спремам се да Проговорим Живи ли у роси Мојих будућих речи Дугачки невидљиви ланац Који везује живот И баца га Међу толики отпад Наше цивилизације Исход је пристао У нашу малу луку Малу планету А ми се окрећемо Врачима, врачевима Шаманима микроскопа Познаваоцима гена И наслеђа Док они призивају Великог Духа И теше нас речима Радимо на томе И слежу рамена На питање: Када ? И успут се чудимо Некима који су се сетили Да уђу у светињу света И узнесу молитву, За наше претке Јеретичку и грешну, А за нас одступљене Сламку спаса И треперење наде Смрт се искрцала Међу нас Овога пу

ДИЈАЛОГ ПРЕД ЖИЧОМ

Пишемо о Оцима А ти пиши О мајци Пресабери Осећања излиј Пред нас* Стани на амвон И добру вест Саопшти Ниси Још рекао Ништа Иако послања И дневник созерцања Певаш А мени жар Утихнуо је Наједом Као кад Младост оде И ово што Видите је Холограм Загушене ватре Која тиња Дубоко, У мени дубоко И дише Ретким узлетима Унутрашњих суза Пишемо о оцима О одласку Њиховом Док бејасмо Забављени Радњама Свакодневне магије А ти пиши О мајци Предуслову Сваког живота Благослова А мени Сунце Узрок и урок У очима леже Одузима вид Додаје чежњу За Мајком Ширшајом И Прволиком У коме Сви су живи У коме смо живи *Иван Новчић

ПЕЧАЛ ИСАИЈЕ СРБИНА

Драгану Б. Ђоковићу Таман Кад зазборих Слађе Од меда и саћа* Хранити Без присвајања Делати Без очекивања** Устреми се Онај На језик Наста комешање И растезање Гласа Врачеви Оштрим алатима И благим лицима Ухватише се У коштац Речи да спасу Намењене Тихој служби Без које Ни божанског Бруја Ни ангелског Трепета Авај, Усудих се На борбу Попети За част Човечанску Узех Са свитка Први ред Црвен и моћан Он ватру Вади Подижем копље А он време Из потаје*** Таман Кад запојах Слађе Од меда и саћа Глас мој Устраши се И живот * Димитрије Кантакузин ** Лао Це *** Бора Младеновић

ГАВРИЛО

Ако пронађем Весника Пролећа Који из земље Излази Као да васкрсава Ако га уберем Да ли ће У вази Предвече Развити Своја крила И замирисати

МОЛИТВА

Пред вратима Параклиса Пред закључаним Стојим Около њих Живопис Назначен Недовршен На прагу срца Затвореног Мољу Усред мисли Назначених Недовршених Несавршен

ШЕРБЕЏИЈИ

Ко ће на послетку Живети у кући У соби Која измиче из кадра Човек са Крлежиним Шеширом Или мој отац Избегли човек Ни жив, ни мртав Ни поморац Ко ће рећи Не гласно, у себи У пазусима агаве Становаћу И бити верни Слушалац Тог непрекидног Исона мора Који нас тера Да изазивамо струне Под прстима И оне урасле У наше душе Кад затворим Своје телесне очи Видим стварност Великог плавог Солариса Камене куће Људе лепе, а непозанте Пар на обали Што пева језиком Шекспира Језика који тежи Над морем овим живим Да се бар као мрежа Развуче Ко ће на крају Живети Усред овог мора И била његовог Који се јавља у такту Невидимог срца Испијати нектар Поред камина Из малих сузарника Док се спомиње свог завичаја И поносно пева За својом планином А мала деца У стању непомућеног раја Уз дремеж замишљају Његову Аркадију Јер само она могу Поново да је виде У непрекинутом сећању Једног ос

УВОД У ГОВОР

УВОД У ГОВОР Зри полако Песма На месту Згареном Ураслом У слојеве Сећања Светилиште Или само Конак Мајстора Изоштреног пера А благе руке Спис натруњен Изуједан ватром Отворен је Говори У почетку беше Реч А ти си нем* И не знаш Од Аз Да кренеш Бројалицу Иконе, слике Кандило Молитвеник Рамови Прогледали И слепи Књиге небројене Папири, папируси Пергаменти Гипсане реплике Романичких Апостола Столови, столице Штафелаји Пигменти Аквамарин, цинобер Огледало Боца ракије Уље из Јерусалима Вода из Јордана Греде вековите ... Сазрева полако Говор свет започиње На згаришту И добија Уместо мудрости Само овлашне Записе** Ти, нем А у почетку беше ... *Андреј Тарковски ** Драгиња Урошевић

Омогућава Blogger

Александар Марић је рођен на Света Три Јерарха 1973. године у Београду. Објавио је књиге песама „Ст