ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС

Претражи овај блог

дана јун 04, 2009

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Коментари

Постави коментар

Популарни постови

МУДРАЦ, РОМАНСИЈЕР, ЕСЕЈИСТА И ПЕСНИК ( О књизи изабраних есеја Беле Хамваша «Историја и апокалипса», Драслар партнер, 2010.) Када се појавила књига са звучним насловом «Историја и апокалипса» и то у опреми са распећем на корицама, као да се отворила нова прилика, не тако честа, да се човек отисне у још неистражене дубине. Да је та сугестија тачна потврђује и кратка биографија Беле Хамваша где се он именује «мудрацем, есејистом и романсијером који је запостављен и потиснут мислилац чији сви рукописи још нису доступни, али се полако објављују и да смо све више сведоци да ће прошли век у Мађарској имати још једно крупно име, а свет једног од најзначајних мислилаца нашег доба.» У «Похвали Бели Хамвашу», која је на месту поговора ове књиге, Владета Јеротић каже да «огромно интелектуално знање није угушило веродостојно стваралачко врело» и још да је у бити тога врела Софија – Мудрост Божија. Јеротић примећује да Хамваш са подједнаком сигурношћу приступа свакој теми и суштини, било да је

+ ЛАЗАРУ ОБНОВИТЕЉУ ЗАГРАЂА

+ ЛАЗАРУ ОБНОВИТЕЉУ ЗАГРАЂА Преобразио се јеси на Гори Из тропара Преображења Храм под Соколом под крилом који се вековима претварао у могилу таворио је успорено и трајно у освештаном чекању стању привременог пораза, усмрћења док Лазару се не рече прво да уђе да заборави свет да заборави његове перспективе да усвоји сводове друге замишља и осмишљава бијелу цркву и њеног ктитора савијеног до земље и светитеље враћа на зидове и звук оживеле зове да изазове звук-зов, јавку којом се оглашава да би уочи општег преображења кад река се, кад гора се и сва васељена прожима светлом будућим и невиделим сијањем још једном одазвао позиву овога пута да изађе али не више из гроба развалине упорне из таме већ из Храма, који преобразио се јесте под Соколом, под крилом у слику барке спасења Преображење 2021.

ЕСЕЈ:Свети Спиридон и Срби

Образ Светог Спиридона Свети Спиридон и Срби Повод настанка овог текста је у чудесном осећању празника на дан када се у православном свету који поштује јулијански календар прославља свети Спиридон, заштитник острва Крфа, а на Западу и у код православних који негују григоријански календар прослављао се Божић, један од најрадосних празника Цркве. Дан је почео тако што се већ неко време затурени црквени календар нашао у рукама моје жене и она са занимањем прочитала да је данас, то је био прошли петак, Свети Спиридон Чудотворац. И сама констатација «да је данас» а не «данас се прославља» је у нашем народу израз веома живе вере и осећања присутности светитеља који тога дана уписан у календар. Свети Спиридон је једноставно био присутан васцелог дана. Колико овај светитељ значи нашем, српском, народу илуструје једна готово библијска, епска прича о спасавању целог једног народа и његове војске и државе. Храм Светог Спиридона у Трсту Црква светог Спиридона у Трсту Прича би могла

ЈОВАН БОГОСЛОВ НА КРИТУ

Јакову Кешину Можда је и сунце виновник да тражим погледом са виса дрво наранџе препуно зрелих плодова можда ме духови којих овде засигурно има окружују у борбеном распореду и траже од мене да подигнем руке и задржим сунце које бежи док не заврше одсутну битку са освајачем са истока Али са мојих раменима не виси никакво оружје само у џеповима камење одузето миленијумском деловању воде и ветра које се меша и тражи нове композиције чак добија и лик наслоњен на стару школу овог острва чак ме и упорна маслина која неће да свене него васкрсава из трена у трен живећи од целебности сопствених моштију опомиње на позорност Можда је и хладовина храста нови бивак или само одмориште нов e војске путника намерника али и плато иза два олтара може да буде предах и њихови прозори којима се треба поклонити да би пружили поглед , растворену унутрашњост И ево наилази небески јагањац заклања сунце и слика

ЧИТАЊЕ СВЕТЛОСТИ

Угрину Поповићу Невидљива се мрежа спушта на душе наше исплетена светлост док на првом прохладном синаитском поселу читамо своје песме градимо слике Ми смо за трпезом пренесеном под трем где се у другој димензији моле ходочасници за здравље, пород, отпуст грехова и наше се вино послушно прелива из боце у судове из судова у сасуде Међу нама је вино питомо, мирно а недалеко од нас оно оживљава и прска по епитрахиљу лети у ваздух кропи воздух и говори нам сви сте већ освештани бди те и треперите Невидљива је мрежа по нама, међу нама праведних ловаца и упорних созарцетаља светлосних њених нити и ми се и не знајући кобељамо и све више уплићемо у њену лепљиву природу и разносимо је свако на своју страну Под тремом читамо своје песме сричемо светлост

ГУМНО

ГУМНО + Амфилохију На Гумну смо Свако донео Своју жетву Са кукољем Помешану Хтео бих Да кажем Да обухватим Тренутак Али Само кажем На Гумну смо У колу Али мирно Слушамо Шта се Од мудрости Древне До нас Протегло И пушта Овде корење Не налажемо Бадњак Јер лето је То сведочи И фотографија Али залажемо Трен Трен који Рекох Да је необујмив А зачетак је Вечности Јер у почетку Беше трен И вечност Не би трајала Да је трен Не запали Али Само кажем На Гумну смо Пред каменом Који живи Пружамо Своје шаке Отворене Да видиш Шта смо понели А ти Отвараш Своје руке Јер оне Сво гумно Грле Ми спуштамо Погледе И допуштамо Да твоја реч Зрно по зрно Пребира И скида Са наших Плећа Превелике Товаре Гледајући Да само Крст остане На гумну смо Јесмо И то траје Благо теби Благо нама Пред Цетињским манастиром 2004-2020

У ДРУГОМ ОБЛИЧЈУ (εν ετέρα μορφή)

Свети Алексиос из Магаре (Драконера) Владимиру Коларићу Свет постаје цртеж вода εν ετέρα μορφή* испресецена сенкама идеја корак постаје траг дубока стопа Све је као на Евересту само је пустиња блажа док Бен Јехуда дише и пење се ка врху голом ваплоћењу смрти изворне голе земље На путу за Емаус који се усправио и почео да се меша са другим причама јер ваздуха је времена је све мање Нуди му се залог титуле кушача вертикалне пустиње али са друге стране једино њему отварају се очи милосрдног Самарјанина да види драму другог Он силази као са Синаја девет часова, девет година и носи два човека εν ετέρα μορφή две живе заветне плоче које успут чисти од патине и додаје им кисеоник У томе су и други људи који хитају ка висини εν ετέρα μορφή постали анђели хранитељи јер се и њима отворио вид за стварни подвиг У кампу под шатором Исус је пуштене косе у другом обличју јер вратио се из суновра

СВЕДОЧЕЊЕ СЕБАСТИЈАА САЛГАДА

Фотографија/кадар из филма Со земље По филму Со земље Вима Вендерса и Жулијана Рибиера Салдага Мали је човек, кажем да у себе прими несреће мноштва појединаца јер није властан да стаје између човека и Бога док траје суд и судбина се надвија над животима Људи који лутају џунглом без пророка који се разуме у звезде и види пламен који гори над обећаном земљом ишчезавају за вид, за слух једино можеш да будеш сведок И коњи расни усред оазе која, кажем, била је налик рајском врту, покривени нафтом древном поново ослобођеном смрћу праве последње кораке, без снаге за кас, за галоп без осећаја за небо Али и да одеш на север побегнеш од људи јер си се постидео њихове похлепе, крволочности на плажи, слици хоризонта видећеш сигурно бића оживелих кљова и сетиће те на пакао из кога покушаваш да избегнеш радећи свој посао Зато осврни се иза себе, иза времена иза уснућа родитеља видећеш да се Аркадија, т

ЕСЕЈ:Поводом канонизације преподобног Јустина Ћелијског

СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ - СТРАДАЛНИ ПОЕТА ( Скромни поглед на књигу «Богоносни христолов») Човек страда у овом свету, јер свет какав је сада како смо више пута чули и осетили у злу лежи. Човек домаћин тога света састрадава са светом и бива узроком целукопног страдања у томе свету. Он једини страда са знањем, са свешћу о самом страдању и практично сам је узрочник и главни лик у тој драми. Главни заплет те драме је спасење човека као боголиког бића и самим тим и света коме он домаћинује. Ако је свест о страдању услов учешћа у драми спасења, онда су они најсвеснији међу људима највећи страдалници и трагичари. Један од великих страдалника био је доктор Јустин Поповић, Свети Јустин Ћелијски, Нови Богослов. Где се обрео Јустин, у воденици смрти. За њега се свет открио као једана велика воденица смрти, која гута генерације без престанка и застанка. Колико је само страдање у спознаји те визуре света, који су други или волели до утопије или мрзели до пакла. Њен жрвањ меље све како у једно

Омогућава Blogger

Александар Марић је рођен на Света Три Јерарха 1973. године у Београду. Објавио је књиге песама „Ст