![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjE-aB57hmlZNgWbeFvk4aGn7UGabK5jvcqOYa4BcRDtS_2FFhbZvT6sAph5LQSd5dljJ7Jh3I2sMS8tCyT2Pjyh-l8Mwp06F3EO0ZAQ4D6tP5z1kJu3pbPig-kM_mS3jOukdeKbv5av5w/s320/%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%98%D0%B5.jpg)
ТРИПТИХ О СВЕДОЧАНСТВУ
са два обраћања
Свет је сведочанство
И нема покрета незапамћеног
Ни малог таласања воде
Ни плахог таложења неба
Све је забележено ревносно
Прибира се писар и трава
И нежељено и жељено памте
Сведоци случајни, промишљени геном
Слободно вуци своје тишине
Прећутане клетве или срамоте
Осећања неисказана и страна
Свет овај сведочи трен као и век
Свет је сведочанство
Не испуњива меморија
Спремиште сваке речи
Било испраћене, не формиране
Ниси се провукао незнатан
Иако мали инсект историје
Твоја се псовка зачађила
А врлина просијала на летопису
Свет је овај сведочанство
Саделан да баштини импулсе
И сваки делић тела, честицу
Удостоји сећањем, дакле трајањем
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjH7FgjAc8ctTUY3_1hvo9gzlV3KYHjEowbhHJKuqyxMJiC80Mpzx_rGhDGQpnQqVi1fpA6X0hyJMsOuXazrOdXu9_F88Hqn4pow3WIBpjo2B_hD6Y9mQRHb8C32vjWNo7eozSRjSL747M/s320/%D1%95%D1%83%D1%82%D0%B8+%D1%86%D0%B2.jpg)
Прво обраћање
У сваком глиненом ћупу
У светској котарици
Воћу донесеном са планине
Месецу пробушеном
Делић заборава стоји
Као страх од квара
Или немоћ да скочиш
Да загризеш дубоко дубоко
У илузију замењену животом
Делић заборава црн
На планети која памти
Која сваки миг региструје
У зони заборава дрхтиш
Да не снађе те сећање
Затурено лице одбачено
Шта је са твојом меморијом
Том свесном одбијању
Да све се испише до краја
Јер крај ужасава
А пред вечношћу зебемо
Јеси ли заборавио звезде
Разасуте око Распећа
У белој задужбини Симеоновој
У међи слободе и уздржања
Јеси ли заборавио звезде
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhxyIspl_MnQ_YGkEA9JMFemssCTjeWk9CDKnN8op5gNvT9B8pd3EH5an9tNGLGKdox4QlpVbZ2PBn6ucT18rmksKh4T8IVAdYC-hDmwnwDi8ppTN0ram4kayJfKWa15wTxv98C3ckL21I/s320/%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0.jpg)
Друго обраћање
Забележен си у капсули
Космичком путнику рађања
Уписан у протоколе полета
Један си од људи позваних
На послушање ново
И пут којим закорачио си
Дрво које си прво савладао
И река, микро-представа тока
Рибе њене за лов постројене
Памте те очима сјаја и немира
Градови поплочани жутом и сивом
Мостови промењене намене
Потез секиром у меко дрво
Тек посечена плућа земље
Између два даха држе те
Жена, она запостављена
И она узнета до трона
Памте твоју посету законску
И ону под оклопом страсти
Записан си хтео не хтео
А ти јеси ли заборавио
Работавшег Саву на негдањем
Ловишту зверова, у материци
Зидова осликаним животима
Јеси ли заборавио работавшег
фото www.milovic.net
Poezija savremenog izrazavanja, a opet pomalo zaboravljene teme.
ОдговориИзбришиSvidja mi se.
Хвала на укрепљењу и сажетом изразу.
ОдговориИзбриши