четвртак, 04. фебруар 2010.

ПОЕЗИЈА: Рубљову


РУБЉОВУ

Као да си га срео
И насамо, као Никодим разговарао
Тај крупни кадар забележен
Без тајни у светлу јединственом

Услишене ти беху молитве
И још увек испуњавају пут
Задао си потезом вечни
Круг говора и кључева

Твоје шапутање, чини се челик
Као што је твој гнев пена
Људи су те вукли по блату
Док си ти небеса колорисао

Као да си га срео и чуо
Све потанко у четири ока
Па онда закључао у лепоту
И дао је жеднима и прегладнелима

Нема коментара:

Постави коментар