недеља, 14. фебруар 2010.

ПОЕЗИЈА: Диптих



ДИПТИХ

а.

Нисмо имуни, нисмо
Та страва испотиха
Што доспева пулсирајућем
Живот се плаши у нама
Грчи се привијено несавршенство
Навике наше именоване узроком

Ти си живот и пут
Утврди нас, Боже милостиви
Ти који си прешао границе
Тела жеженог и смрти
Помози устрашеним и малим

б.

Мрва сам земље
Брижно одабране да заплаче
Изабрене да запоје
Грудва коју низбрдице
И ниспутице маме
У пропаст без лозинке
Којом се мрак развејава

Ти који си Живот и Истина
Спаси ову прашину одуховљену
И страх и облаке што лед
Смрти сипају на главе низложи
У сну запитаног и затеченог
У блату размандаљеног раја
Помилуј

Нема коментара:

Постави коментар