понедељак, 10. мај 2010.

ПРИКАЗ: ""Речи о Свечовеку", монодрама Небојше Дугалића


Човечанска и свечовечанска драма

Прошлог викенда је у Краљевачком позоришту изведена претпремијера и премијера монодраме "Речи о Свечовеку" коју је по мотивима истоименог дела светог Николаја Жичког, на даске поставио и извео глумац Небојша Дугалић. Монодрама је изведена у склопу прославе 800 година манастира Жиче, а приход од продатих карата намењен је Добротвоном фонду манастира Жиче.

Ово философско-религијско и по свим караткеристикама књижевно дело Николаја Велимиривоћа многи аналитичари његовог дела, због велике сложености и вишезначности, избегавају у својим тумачењима. Због тога је Дугалић исказао велику храброст хватајући се у коштац са овако комплексним штивом, које у свом садржају садржи само висину и бисер мудрости сакупљене са свих страна света и освештане светлом вере хришћанске. У целом комаду, као и у самом делу, у првом делу кроз приче и наговештаје прилази се тој свечовечанској идеји, да би у другом делу свет био и виђен очима свечовечанским. Кроз приче Ананде Вран Гаврана провејава идеја о свебратству, о близанаштву свега што је створено, било да су то минарели, птице, биље или други људи. Дугалић је својим избором успео ту идеју разради и објасни, као што је у другом делу прогледао и проговорио речима Свечовека, објаснивши, цитирајући Николаја, да је Свечовек "оно што у лопову не краде и оно што у у паликући не пали... " Свечовек је оно добро и врлинско, оно исконско неискварено и неогреховљено у дубини сваког човека и што је најважније сваки је човек позван да ка њему крене и спере сву љагу која је на имену човечијем, као што је и Богочовек Христос, који једини од људи беше без греха у жртви својој победио смрт и отворио двери бесмртности.

Небојша Дугалић је ставио сав свој таленат и биће у службу речи великог мислиоца и светитеља, нашега доба, јер се није при извођењу користио сценским триковима, нити неким другим ефектима. Сценографија је била сведена и буквално уплетена да не би дозволила извођачу да се у било ком тренутку понесе. Сама та редукција елемената сцене, па и музике која је била веома ненаметљива, осликавала је уздрање и није много скретала пажњу, јер све је било у сврху, преко светитеља, примљених речи. Све је било подређено речима дубоких истина, јер и боја његовог гласа који је био основни истурмент казивања био је умирен и звучао је као исон који прати велику химну Богу, кога овом монодрамом поред аутора и пријемника "Речи о Свечовеку" Николаја Велимировића, са великом храброшћу слави и глумац Небојша Дугалић.

Нема коментара:

Постави коментар