недеља, 23. мај 2010.

ЕСЕЈ: Диптих творачки Раше Перића


ДИПТИХ ТВОРАЧКИ
Искрица на две песме Раше Перића

Делање, чињење, сочињење дела, стварање, образ прве искре речи, Логоса. Покрета поетике у почетку Бога, у почетку Творца, у његовој недокучивој и необујмивој суштини. Милост над непостојањем и извођењем суштина из небића. Љубав за творевину, благост и дугортпљење. Све то у песмама Раше Перића «Ливење звона» и «Прављење свеће» које чине својеврсан диптих, који слика човеков труд на освештаној њиви задатог, из љубави створеног, света. Главни актер диптиха: биће недокучиво себи, човек, стваралац, делатељ. Делатељ дела у славу Творца, милости, љубави. Кроз њега се слажу елементи и венчавају се, калеме, у условима тешко видљивих резултата и будућности ван власти човекове. У поступку мукотрпном, саможртвеном у динамици, наизглед таме и затамљења. Душа се човекова преко које долази творачка сила, претвара у таму, икону духа над безданом, тело његово у глину предпостања. И светло се на врхунцу зажига, логосни печат, образ и подобије, засветли, засвони срце, орган-пријемник љубави Божје. И би светло и дан први кроз човека балагодетељног оправда се.

Нема коментара:

Постави коментар