понедељак, 06. јун 2011.

ПОЕЗИЈА: Палимпсест, Византинци


Палимпсест, Византинци

Пришло је недоба
Нашем времену
И речи гребане, да бачене буду
Нико не тражи у дубинама
Трагоса, дубинама бића

Тако се тајне примљене
Па богоборно запуштене
Нашле иза слова које почетак
Коначног палимпсеста
И одкуда то Византинци се окупили
У недоба, у невремену смисла

Исписују се задате речи
И наслућује ново писмо
Неизречено, а проживљено
Исписано у пустињи
У недрима србским
У лутању тристалетном

Окупљају се Византинци
На саборе васељенске
И свете службе свршавају
У недоба, у време мржње
На дар говора, у нашим
Избама просвете, чија
Деца уче знаке и вежбају
Преправљену азбуку

Задатак који је коначног
Палимпсеста, кад нови
Људи не постоје, а стари човек
Заборавио да се моли
Господе, писаре и ловце
подај, благословена писмена
и ловишта Византинацима
да могу боље у манастире
да беже

Нема коментара:

Постави коментар