уторак, 22. новембар 2011.

ПОЕЗИЈА: Зимска тишина


Фото: Бојан Миловић

ЗИМСКА ТИШИНА

Покривено је све
Повратком беле воде.
Изједначила се поља
Са започетим темељима.
Овде белина обузима вид,
А дрвеће као огољене сенке
Пободене у снег.
Све је то игра природе
Задата суштином
И печатом невиности.
Наши се трагови
Откривају неминовно,
Неки зачињени блатом
Раствореног света,
Неки посребрени мразом,
А неки влажни,
Покајни до суштине траве.

У тишини пренетој
Из звезданих пространстава
Где дивови ћуте
А прашина лута
Од света до света

Нема коментара:

Постави коментар