![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjdoNoBF6XD2I-0N0bLPj02K6SrFiONMSmxB4ikhFVkMWJ_NFsOh0z4dDaicgkNR0x0OKs-tWlqh6aBjFbhWIhjvvJw_PBiUW8IdjPgjXAylcWOdNFJx4XVL8vz_bxoEcfWb9as-tcrcz0/s320/Snezna-idila.jpg)
Фото: Бојан Миловић
ЗИМСКА ТИШИНА
Покривено је све
Повратком беле воде.
Изједначила се поља
Са започетим темељима.
Овде белина обузима вид,
А дрвеће као огољене сенке
Пободене у снег.
Све је то игра природе
Задата суштином
И печатом невиности.
Наши се трагови
Откривају неминовно,
Неки зачињени блатом
Раствореног света,
Неки посребрени мразом,
А неки влажни,
Покајни до суштине траве.
У тишини пренетој
Из звезданих пространстава
Где дивови ћуте
А прашина лута
Од света до света
Коментари
Постави коментар