среда, 14. март 2012.

ПОЕЗИЈА: Песма прогутаних

Фото: Душан Герзић Гера

ПЕСМА ПРОГУТАНИХ
на вест о смрти Соње Савић

Хтели смо да певамо
неодољиву стварност
покрет уписан у само срце
располућене суштине

Тај мирис и ноћ заштитничку
а нашли смо драгуље
без знања о чуду
побеђене природе умирања

Хтели смо кроз титрање
што се преноси с бића на биће
да заведемо тиху судбину
над главама прописану

Ми, деца без знања о рату древном
дављеници у мору заблуда
које породише наши родитељи
откинути бесрамно од живота

Хтели смо закржљале дане
у смеће да бацимо
а ноћи су биле омамљујуће
пусте и звале су нас да их населимо

Хтели смо да певамо
и песмом замрзнемо промашаје
у ноћи душе која се прикрадала
и узимала нас једно по једно

Рат који су водиле силе
за наше очи запретен
до краја а смрт се пројавила
као једина победа

Покушали смо филозофију празнине
да напунимо нашим животима
а напунили смо је страдањем
и суновратом наших дарова

Хтели смо да певамо
неодољиву стварност
покрет уписан у само срце
располућене суштине

А нисмо видели силе
ангелске које војују
за спас душа наших

Нема коментара:

Постави коментар