![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEha82ILSXFXxcHK5Uk5SvZiZjoIR8GRis5pcgcO3m1471F5vUPK0MBfqSE3KHCZUreHNB8z_4WLBlE0xPWTzXoGnR8_UhVaAvIH9xPQm09eLm2xD2aBR16FIX12V9STHVsXtGnHrkBVRlY/s200/images.jpg)
Како се под звоником два анђела боре у лучним својим представама. Један у белини, а други у јари. И како старе фреске бледе и ишчезавају линије, контуре, пигменти, али како остаје памћење зида, евиденција светла.
Како они (анђели) не траже више од оног што је Источник заповедио и врше своје послање под звоном на луковима благовесте и борбу воде да се извор не заборави и исток да се са загадом не помеша.
Коментари
Постави коментар