уторак, 17. април 2012.

Созерцање, рођење Богородичино


Колико се род људски
Саплитао по урвинама смрти
И тражио лека себи
Мимо благовести и промисла

Колико нам је требало
Да се роди чиста
Чистоти одређена са страхом
Смирујућим, а не гордим

Колико је Адам, човек
Црвене земље орао
Ловио, отимао, батргао се
Док се не роди ти

Колико је пророка требало
Да падне под страшним
Виђењима и камењем
До почетка воспитања твога

Колико муке и труда оде
У ратове, походе јалове
Још више је требало човеку
Душу као твоју да изнедри

Твоје је рођење молитва
Услишена, не пристајање
На зло, одрицање мржње
Одежда невиности човеку

Приправљена

Нема коментара:

Постави коментар