уторак, 19. јун 2012.

БАШТА II

Света Гора фото Иван Терзић



У закриљу великог празника
Који ображава пламену кишу
Језиковласну и сваког језика зборну
Рибарима кад даде се знање
Какво ниједан универзитет нема

У сенци усхићења и удивљења
На комаду земље који даде ти се
Разврставаш травке и судиш
Оне плодне ушушкаваш земљом
А коров чупаш и у огањ бацаш

Твоје се расуђивање преноси
На изостало васкрсење семена
Које узалуд тражиш у земљи
Док око тебе џигљају биљке
Они који беху непозвани нестадоше

Или, на ум ти пада, птице дођоше
И позобаше их као младенце
Невине у Витлејему за живот једног
Семена које оваплоти се и постаде
Првина васкрслих од људи

У закриљу празника Духа
Једносушне Тројице биље понело је род
Неко цвет бео и жут, весник скорог рађања
И све вапије ка теби и пружа
Жиле и мирисе да га благословиш

Водом плахом и молитвом благом

Нема коментара:

Постави коментар