уторак, 13. новембар 2012.

МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ



МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ
                             Свима које невоља расеја

Певају ваши гласови
Разасути по нигдинама
Шареним и насељених људима
Који говоре успорене мисли
Док тамо где рука ваша
Редовала је и бранила од корова
Мешкољи се шума и лисица њена

Гласови кристалисани у речи
Језик бачен у туђе племе
То сте ви осуђени на тињање
На пламен унутрашњи и бол
Сузе за баштама остављеним
За првим корацима пролећа
Светила новим путницима

Као што рече се Ананији
За Савла, обраћеног Павла
Сасуд је он који ће многе
У незнању заробљене
Узвести на гору истине
Тако и ви постасте сасуди
Љубави према роду и родини

Ваши гласови певају
Као заборављене вратнице
У бурној ноћи и зову
Домаћина, а свако чељаде
Опомињу на могући одлазак
И призивају патрона и претка
Да вас некако врате

Можда и на облацима
Који као да су кола

Нема коментара:

Постави коментар