петак, 24. мај 2013.

ОМАЖ ИВАНУ В. ЛАЛИЋУ





ОЦУ КОЈИ РАСТЕ

                              Омаж Ивану В. Лалићу


Свети круг још само један човек чува: песник!

Бела Хамваш








 УРЕЗИ ЉУБАВИ
               Сећање на воћњак

То и није био воћњак
Већ свет, толико пута кушан
Током хиљада берби
А ми смо деца милости
Какву само Бог показује
И тела нам као привиди
Пролазе између стабала
Богатих урезима љубави
Сезонских радника


ПОСВЕТЕ
       О делима љубави

Посвете векова, разасуте
Као постскриптуми дугих живота
И знак једне те исте заљубљености
У земљане сасуде
Привремене корабље душа
Разнолико пројављене
Посвета векова, у запуштеним
Портама, напуштеним на брзину


СТРАЖЕ СНА
                        Смедерево

Подижемо се из полусна
Из дремежа додељеног стражи
Под зидинама које чувамо
Неко нама битан
Градио је овај град
И нешто за нас сушто
Баш се у њему збило
А ми мамурни, али још увек
Верни послушању задатом
У доба видљивих благослова
Боримо се са последњим непријатељем
Сном



POST SKRIPTUM
                                                  Писмо господина Синадина
                        Погинулог у битки код Ангоре лета господњег 1402.

У боју одлуке, поразом
Продужаваш живот последњем остатку
Непризнатог царства, а крунисаног цара
Губиш, и сина оног у жртви венчаног
Подижеш међу песнике Слова љубави
А нас случајно или Промислом забележене
Водиш до пешчаних хумки
Да почивамо привремено
И међу стиховима памтиш као сведоке
Страдања и чуда по њим великог


ПОРУКА ИЗ СВЕТЛА
                  Плач летописца

Тешко да вапији допру
До нас посленика
Чије су главе плавим
Заборавом заливене
И тешко је препознати сузе
У честицама соли
Међу писменима Ћирилове азбуке
Али неки нови засади
Над наметнутом стварношћу
Кристализују трагове
Наших дана


ЗАПИС О СУСРЕТУ
                     De administrado imperio

Срећа ли је да смо их срели
Позване, словене
Да науку покушане љубави
Сместе дубоко у своја срца
Законе и надмену уметност
Неко други ће да квари
А сваки наш дрхтај и трн
Опеваће они као своје
Да би једном
Ту љубав саливену Духом
Ако је по вољи Монарха васионе
Из гнезда милости
Извели пред лице испуњења


   

         ИСТИНА О МЛИВУ
                           1804.

У опису света
Како нам говори Јустин
Глас вапијући из Ћелија
Налазимо ту глуву воденицу
Глуву за крик, за изговор
Машинерију покренуту
У магновењу и паду
Јер неки су људи
Ловили ветар
И сањали постоља
Узвишеног звања
А пожњели прогрес
Под каменом тврдим
Где свако семе попушта
У опису света
Открива нам Јустин
Честица светла


 
УСУД

                Смрт са соколом

И тресак и последњи слог
И ненаписана писма
Он ће крицима исписати
По небу које памти
И песме и поветарац
И благу кишу
Која јавља промену
Када се већ мора
Није нам лако мислити
И мисао ту чиоду
На којој тешко опстајавамо
И молитву станац-камен
Он ће довршити
Ако се мора са соколом
Али увек у седлу
Уз неверицу ближњих
И дочек светле свите



АРХАНГЕЛ
          Фреска

Израња Аранђел
Из преображене коре
И као обрис пигмента
Плаве небеске светлости
Израња Михајло
Са васељеном у рукама
Стваран као уметност
И крепак као вера
Израња небески војвода
Више него стваран
Архангел



РЕВЕРС

                                 Запис у сребру мора

Свако записује своја писмена
Катарком или веслом
Засеца површину сребра
Овде се морамо сетити Одисеја
Кога песници
Толико дуго враћаше кући
И што је запис млађи
То више немани и лепих жена
Он заведе или погуби
А запис пређе верности
Реверс је записа мора
Који опарала је историја
И поново уплиће у нову тканицу



СУСРЕТ
       Излет у Торчело

Зид опхрван пигментом
Каменом зараслим у малтер
Мора да препозна време
Када га походи песник
Иначе прети му заборав

Мора да заигра
Танком жицом идеје
И уђе свом суштином
У свет уоквирен поетиком
Нерукотвореном

Па да је и објава краја
Или можда рељеф страхоте
Мора плодом песника да окрепи
Па као и шљива добије благослов
Или смоква шкрта проклетство

Мора га познати
Јер је порив Творца утеловљени
И архивар треперења живота
Који сваку затечену наду
Ставља у корице вечног помињања



ЦРНИ БИКОВИ
              Византија IX

Је ли то фауна
Настала у синкопи светла
(јер бића су од воде
А живот саздан је светлом)

Троми, наизглед непомични
Као мала сказаљка
Скоро заборављених механизама
За разоткривање времена

Једина кореографија драме
Подизање глава, у најави ветра
И пауза духа између два замаха
Узимања хране

Црни глечери мужевности
Очију великих, тамни одрази дана
Видела наговештаја
Готово камене представе силе

Около самог центра памћења
У коме живи град и сан његов
И покушај љубави у слави
Спокојно чекајући тумача

Нема коментара:

Постави коментар