ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС

Претражи овај блог

дана јануар 07, 2014

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Коментари

Постави коментар

Популарни постови

Празно је дубље Бранко Миљковић Над овом дубином која се отвара иза твојих леђа бдију јата празнине и снаге док се под балдахин свитка који у вечности тумачиш склањају већ замукли гласови песника Они се преко празнине настале наместо гласова дозивају као пастири који су изгубили своје браве али речи им без Тебе нема и зато као мали Купидони нишане твоја црна замашћена слова Због тога им узимамо муку и страст за љубав туге њихове певамо и хватамо се за руке коло ватре да заиграмо без осећања за ниште сахрањене у коловрату светлости и снаге Над овом дубином која се отвара иза леђа Јерарха певају јата пуноће и снаге једва чувне синтагме којима песнике заводе живуће хране и толе а смирене васкрсавају да им буђење узалудно не буде Света Три јерарха 2021.

ЕСЕЈ:Свети Спиридон и Срби

Образ Светог Спиридона Свети Спиридон и Срби Повод настанка овог текста је у чудесном осећању празника на дан када се у православном свету који поштује јулијански календар прославља свети Спиридон, заштитник острва Крфа, а на Западу и у код православних који негују григоријански календар прослављао се Божић, један од најрадосних празника Цркве. Дан је почео тако што се већ неко време затурени црквени календар нашао у рукама моје жене и она са занимањем прочитала да је данас, то је био прошли петак, Свети Спиридон Чудотворац. И сама констатација «да је данас» а не «данас се прославља» је у нашем народу израз веома живе вере и осећања присутности светитеља који тога дана уписан у календар. Свети Спиридон је једноставно био присутан васцелог дана. Колико овај светитељ значи нашем, српском, народу илуструје једна готово библијска, епска прича о спасавању целог једног народа и његове војске и државе. Храм Светог Спиридона у Трсту Црква светог Спиридона у Трсту Прича би могла ...

Савет

Никада немој покушавати да одгајиш малу птицу испалу из гнезда или извађену из уста мачке јер једна ће упорно одбијати твоју храну и топлину док ће друга привремено жива призивати све птице свога рода и јести и јести све док се не надује и угине наједном немогућа је будућност голуждравих којима пресуди летња олуја и немогуће је васкрсење оних који су већ одређени да буду нечија храна

Степеник

Седи на степеништу човек, мој отац осврће се око себе Басамаци једина архитектура у пејзажу Салвадора Далија Издужене биљне прилике у топљено време клизе Зовем га да сиђе а он одговара Зар не видиш? Силазим, само сам сео да се одморим У Ад се спушта међу урне, међу лимунове јер зима траје и вапимо за светлом да подсети се свог лица тражи старо огледало Налази само одблесак будућих људи и боре у којима се таложе преци Зовем га опет да изађе а он ће На дну времена не постоји више пењање већ само вечни силазак Правим се да задње нисам чуо и излазим на следећи степеник на његова рамена

ПОЕЗИЈА: ДОСТОЈЕВСКИ

РУСКА ДУША (по судару песника са Достојевским ) Високе двери прошаране као торњеви Светог Василија Блаженог сигурност ненадана као благословена дубина која привија те као мајка Срце отврдло и срце хладно у додиру с њом почиње да ври благословено и самилост нека плави свет огрезао суза креће сама очишћењу Плач над коленима људским над временом проведеним у злу и греху преумљење и исповест преображај свега у топлоту у бајку детињег света Додир суштог добра невиности изражене у поклону самоунижење дивова коленопреклона молитва вапај девичанства невољнику утеха и слава Високе двери непостижне у дане промашаја степа и Сибир и Урал и Грозни и Велики и суза за њима огњена Николај онај последњи коме је првенство Траг вечности забележен у дубини руског човека који извире у висинама и као гејзир залива пустињу и претвара је у љубав и покорност распетом Сину

О СРБИМА

О СРБИМА Од овог повечерја Срби су на бдењу Ако ли ко задрема За руку крсну славу Да држи, ако ли коме Ноге попусте на храстовину Да се ослони, ко огладни Светињом да сити, Ко ожедни трикратко Воду богојавску А ко оде са бдења Расрбљен се враћа Као странац отачаства Пленик Прочитај више на адреси: КОСОВСКИ ПРОЗБЕНИК

ШЕРБЕЏИЈИ

Ко ће на послетку Живети у кући У соби Која измиче из кадра Човек са Крлежиним Шеширом Или мој отац Избегли човек Ни жив, ни мртав Ни поморац Ко ће рећи Не гласно, у себи У пазусима агаве Становаћу И бити верни Слушалац Тог непрекидног Исона мора Који нас тера Да изазивамо струне Под прстима И оне урасле У наше душе Кад затворим Своје телесне очи Видим стварност Великог плавог Солариса Камене куће Људе лепе, а непозанте Пар на обали Што пева језиком Шекспира Језика који тежи Над морем овим живим Да се бар као мрежа Развуче Ко ће на крају Живети Усред овог мора И била његовог Који се јавља у такту Невидимог срца Испијати нектар Поред камина Из малих сузарника Док се спомиње свог завичаја И поносно пева За својом планином А мала деца У стању непомућеног раја Уз дремеж замишљају Његову Аркадију Јер само она могу Поново да је виде У непреки...

ИВАЊДАН

Напољу је већ пир светла Понирем међу зидине Шкрипе дрвене лестве И као да мењају места Са гредама које траже Обавезни наклон Ово је стаза без лажних Жутих плоча, слика Трновитог пута и уског пролаза Кроз који се спасе И Јован у образу младенца Дете пустиње Чује се служба Пред вратима параклиса Која не постоји без Уског степеништа Стара монахиња стоји Ликом у полутами Жива икона Јелисавете На врху, брод је упловио У јулски океан топлоте А светлост вири кроз Малене прозоре Некоме знаменује руке Скупљене молитвено Некоме главу, као слап духа Као и што увек бива Са сваким закаснелим гостом Стојим час на степеништу Испод нивоа тока, катакомби Па тражим простора пред Иконом или уз ограду Осећајући под ногама висину Којој нисам дорастао Жича 2017.

ИЗ ВОЈНИЧКЕ БЛЕЖНИЦЕ: Солунац - очух

Солунац Ратко Шопаловић са сином (1919.) Ево сенке моје како води човека иже брат је и близанац са писмом отпуста Примите га као мене да примате јер оца шаљем вам, сироти

Омогућава Blogger

Александар Марић је рођен на Света Три Јерарха 1973. године у Београду. Објавио је књиге песама „Ст