ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС

Претражи овај блог

Пријави ме на овај блог

Follow by Email

дана јануар 07, 2014

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Коментари

Постави коментар

Популарни постови

ЕСЕЈ: О Бели Хамвашу

МУДРАЦ, РОМАНСИЈЕР, ЕСЕЈИСТА И ПЕСНИК ( О књизи изабраних есеја Беле Хамваша «Историја и апокалипса», Драслар партнер, 2010.) Када се појавила књига са звучним насловом «Историја и апокалипса» и то у опреми са распећем на корицама, као да се отворила нова прилика, не тако честа, да се човек отисне у још неистражене дубине. Да је та сугестија тачна потврђује и кратка биографија Беле Хамваша где се он именује «мудрацем, есејистом и романсијером који је запостављен и потиснут мислилац чији сви рукописи још нису доступни, али се полако објављују и да смо све више сведоци да ће прошли век у Мађарској имати још једно крупно име, а свет једног од најзначајних мислилаца нашег доба.» У «Похвали Бели Хамвашу», која је на месту поговора ове књиге, Владета Јеротић каже да «огромно интелектуално знање није угушило веродостојно стваралачко врело» и још да је у бити тога врела Софија – Мудрост Божија. Јеротић примећује да Хамваш са подједнаком сигурношћу приступа свакој теми и суштини, било да је

+Атанасију и +Амфилохију

+Атанасију и +Амфилохију Када су Учитељи стигли међу нас ми смо већ били добро изубијани и гладни рошчића око којих отимасмо се са свињама поседнутих легионима Они су прво управили руке ка небу и из својих торби вадили томове мудрости наших златоустих и наставника и то беше Васкрс Еноха и Илије у последње дане Странствовали су као и Свети Сава и прошли свете земље дотакли се крштених језика и у наше име пред олтарима клечали међу архијерејима живописаним и пили њихову светлост и јели књиге њихове испуњавајући се ревношћу Када су стигли почеле су цркве саме у ноћи душе да светле звона да им се подмлађују кубета злате Савини извори да вре тихи народ да се придиже и сабира у литије и Вавилон тајно прелази у Јерусалим Позвали су неимаре и песнике судије и војнике сељаке и раднике и мало по мало преводили их у богослове устајао је народ као из земље трава и имена мученика из гро

ГУМНО

ГУМНО + Амфилохију На Гумну смо Свако донео Своју жетву Са кукољем Помешану Хтео бих Да кажем Да обухватим Тренутак Али Само кажем На Гумну смо У колу Али мирно Слушамо Шта се Од мудрости Древне До нас Протегло И пушта Овде корење Не налажемо Бадњак Јер лето је То сведочи И фотографија Али залажемо Трен Трен који Рекох Да је необујмив А зачетак је Вечности Јер у почетку Беше трен И вечност Не би трајала Да је трен Не запали Али Само кажем На Гумну смо Пред каменом Који живи Пружамо Своје шаке Отворене Да видиш Шта смо понели А ти Отвараш Своје руке Јер оне Сво гумно Грле Ми спуштамо Погледе И допуштамо Да твоја реч Зрно по зрно Пребира И скида Са наших Плећа Превелике Товаре Гледајући Да само Крст остане На гумну смо Јесмо И то траје Благо теби Благо нама Пред Цетињским манастиром 2004-2020

ПОШАСТ НАД ПОШАСТИМА

Гласници јављају Смрт невидљива Пристала је у наше Мало пристаниште Тако значајног А тако малог госта Госта До сада нисмо угостили Ми смо гостољубиви Али нико нам Није представио Нити показао придошлицу А он се гнезди Недостојно његовог Чина У слини нашој И бали Питам се Док узимам дах И спремам се да Проговорим Живи ли у роси Мојих будућих речи Дугачки невидљиви ланац Који везује живот И баца га Међу толики отпад Наше цивилизације Исход је пристао У нашу малу луку Малу планету А ми се окрећемо Врачима, врачевима Шаманима микроскопа Познаваоцима гена И наслеђа Док они призивају Великог Духа И теше нас речима Радимо на томе И слежу рамена На питање: Када ? И успут се чудимо Некима који су се сетили Да уђу у светињу света И узнесу молитву, За наше претке Јеретичку и грешну, А за нас одступљене Сламку спаса И треперење наде Смрт се искрцала Међу нас Овога пу

САБРАТ ТВРДОШКИ

+Атанасију Пре но прођем капију за којом сама чешња поздравим гробну црквицу у којој празан ми гроб на опомену У порти волим да сретнем децу А када сви пожуре да ми руку целивају, окренем причу сабор око мене стисне се и чека речи које сам дужан Ја, мањи од свих око врата икона Богородице а унутра, по милости Боже, на костуру Адамовом апостолски благослов Желим уместо сваког достојанства да будем само сабрат тврдошки и место хвалословља осаму крај апостолског зденца Богочовеком Христом да сладим

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Рад Олгице Стефановић

ДАВИД:

ДАВИД: Пре него узмеш лиру Мораш као и стари Да држиш штап пастирски Да изађеш пред џина Од страхова изображеног Да праћком уздаш се У придржање Божје Пре него узмеш лиру Узећеш рачунаљку У недозвољеном бројању Изабраног народа И пре тога да изабереш Од три смрти најмање страшну И да убијеш посредно Да би отео и кајао се потом Пре него узмеш лиру И бесмртан постанеш

ПОЕЗИЈА: Чудесно спасење, Краљево, земљотрес

Чудесно спасење, Краљево, земљотрес То била је ноћ, прелаз доба Баш су утихнула бдења И негде у мирисима мора Упалио је воштаницу псаломик И чувара овладао дозвољени Дремеж и задоцнели пристигао То била је ноћ, међу димензијама Ратар под рефлектором сишао је На њиву са које се није попео И орање се преображавало У таласе и призивало море и југ А друм се од тога заталасао То била је ноћ, и јека земље Расечене као мачем више силе И сва васељена пре поласка Небеској литургији окупљена Да нежно спушта димљаке са кућа Црепове да баца меком сраном То била је ноћ, деловање невидимо Патрон куће придржавао зид Док се младенац не нађе у рукама Прозори добијају снагу и држе Образи светих на себе узимају Силу стихије и носе куће То била је ноћ, кратер у светлу Призвани су неки у клети На молитву и покајање Непосредно пре укора и промене Темељи су измештени и президани Зидови, нови кровови натриљени То била је ноћ, промене сенке У којој је свака трулеж показала И у којој се сва прелест мак

ДОХИЈАР

Седимо на вечерњем сунцу под тремом дрводељске радионице и већ нам вече подваљује благу језу силаска из овог дана али ми певамо и та језа помешана замором претвара се у предукус нечег толико старог да је увек младо и увек ново Седимо и певамо не бројимо колико је наших гласова свако том песмом постаје Ђепето своје душе јер међу стиховима чврсне алат, свеоружје садржано у једном имену које умртвљено оживљава Певамо у пејзажу поставци старих мајстора на којој је присутно море и далека копна али само у назначењу песма захтева смирење и радост уједно Певамо уморни уморни али Христом крепки Свети Василије Острошки 2021.

ЕСЕЈ:Свети Спиридон и Срби

Образ Светог Спиридона Свети Спиридон и Срби Повод настанка овог текста је у чудесном осећању празника на дан када се у православном свету који поштује јулијански календар прославља свети Спиридон, заштитник острва Крфа, а на Западу и у код православних који негују григоријански календар прослављао се Божић, један од најрадосних празника Цркве. Дан је почео тако што се већ неко време затурени црквени календар нашао у рукама моје жене и она са занимањем прочитала да је данас, то је био прошли петак, Свети Спиридон Чудотворац. И сама констатација «да је данас» а не «данас се прославља» је у нашем народу израз веома живе вере и осећања присутности светитеља који тога дана уписан у календар. Свети Спиридон је једноставно био присутан васцелог дана. Колико овај светитељ значи нашем, српском, народу илуструје једна готово библијска, епска прича о спасавању целог једног народа и његове војске и државе. Храм Светог Спиридона у Трсту Црква светог Спиридона у Трсту Прича би могла

Омогућава Blogger

Александар Марић је рођен на Света Три Јерарха 1973. године у Београду. Објавио је књиге песама „Ст