ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС

Претражи овај блог

дана јануар 07, 2014

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Коментари

Постави коментар

Популарни постови

МУДРАЦ, РОМАНСИЈЕР, ЕСЕЈИСТА И ПЕСНИК ( О књизи изабраних есеја Беле Хамваша «Историја и апокалипса», Драслар партнер, 2010.) Када се појавила књига са звучним насловом «Историја и апокалипса» и то у опреми са распећем на корицама, као да се отворила нова прилика, не тако честа, да се човек отисне у још неистражене дубине. Да је та сугестија тачна потврђује и кратка биографија Беле Хамваша где се он именује «мудрацем, есејистом и романсијером који је запостављен и потиснут мислилац чији сви рукописи још нису доступни, али се полако објављују и да смо све више сведоци да ће прошли век у Мађарској имати још једно крупно име, а свет једног од најзначајних мислилаца нашег доба.» У «Похвали Бели Хамвашу», која је на месту поговора ове књиге, Владета Јеротић каже да «огромно интелектуално знање није угушило веродостојно стваралачко врело» и још да је у бити тога врела Софија – Мудрост Божија. Јеротић примећује да Хамваш са подједнаком сигурношћу приступа свакој теми и суштини, било да је

ЕСЕЈ:Свети Спиридон и Срби

Образ Светог Спиридона Свети Спиридон и Срби Повод настанка овог текста је у чудесном осећању празника на дан када се у православном свету који поштује јулијански календар прославља свети Спиридон, заштитник острва Крфа, а на Западу и у код православних који негују григоријански календар прослављао се Божић, један од најрадосних празника Цркве. Дан је почео тако што се већ неко време затурени црквени календар нашао у рукама моје жене и она са занимањем прочитала да је данас, то је био прошли петак, Свети Спиридон Чудотворац. И сама констатација «да је данас» а не «данас се прославља» је у нашем народу израз веома живе вере и осећања присутности светитеља који тога дана уписан у календар. Свети Спиридон је једноставно био присутан васцелог дана. Колико овај светитељ значи нашем, српском, народу илуструје једна готово библијска, епска прича о спасавању целог једног народа и његове војске и државе. Храм Светог Спиридона у Трсту Црква светог Спиридона у Трсту Прича би могла

У ДРУГОМ ОБЛИЧЈУ (εν ετέρα μορφή)

Свети Алексиос из Магаре (Драконера) Владимиру Коларићу Свет постаје цртеж вода εν ετέρα μορφή* испресецена сенкама идеја корак постаје траг дубока стопа Све је као на Евересту само је пустиња блажа док Бен Јехуда дише и пење се ка врху голом ваплоћењу смрти изворне голе земље На путу за Емаус који се усправио и почео да се меша са другим причама јер ваздуха је времена је све мање Нуди му се залог титуле кушача вертикалне пустиње али са друге стране једино њему отварају се очи милосрдног Самарјанина да види драму другог Он силази као са Синаја девет часова, девет година и носи два човека εν ετέρα μορφή две живе заветне плоче које успут чисти од патине и додаје им кисеоник У томе су и други људи који хитају ка висини εν ετέρα μορφή постали анђели хранитељи јер се и њима отворио вид за стварни подвиг У кампу под шатором Исус је пуштене косе у другом обличју јер вратио се из суновра

+ ЛАЗАРУ ОБНОВИТЕЉУ ЗАГРАЂА

+ ЛАЗАРУ ОБНОВИТЕЉУ ЗАГРАЂА Преобразио се јеси на Гори Из тропара Преображења Храм под Соколом под крилом који се вековима претварао у могилу таворио је успорено и трајно у освештаном чекању стању привременог пораза, усмрћења док Лазару се не рече прво да уђе да заборави свет да заборави његове перспективе да усвоји сводове друге замишља и осмишљава бијелу цркву и њеног ктитора савијеног до земље и светитеље враћа на зидове и звук оживеле зове да изазове звук-зов, јавку којом се оглашава да би уочи општег преображења кад река се, кад гора се и сва васељена прожима светлом будућим и невиделим сијањем још једном одазвао позиву овога пута да изађе али не више из гроба развалине упорне из таме већ из Храма, који преобразио се јесте под Соколом, под крилом у слику барке спасења Преображење 2021.

ЈОВАН БОГОСЛОВ НА КРИТУ

Јакову Кешину Можда је и сунце виновник да тражим погледом са виса дрво наранџе препуно зрелих плодова можда ме духови којих овде засигурно има окружују у борбеном распореду и траже од мене да подигнем руке и задржим сунце које бежи док не заврше одсутну битку са освајачем са истока Али са мојих раменима не виси никакво оружје само у џеповима камење одузето миленијумском деловању воде и ветра које се меша и тражи нове композиције чак добија и лик наслоњен на стару школу овог острва чак ме и упорна маслина која неће да свене него васкрсава из трена у трен живећи од целебности сопствених моштију опомиње на позорност Можда је и хладовина храста нови бивак или само одмориште нов e војске путника намерника али и плато иза два олтара може да буде предах и њихови прозори којима се треба поклонити да би пружили поглед , растворену унутрашњост И ево наилази небески јагањац заклања сунце и слика

ЧИТАЊЕ СВЕТЛОСТИ

Угрину Поповићу Невидљива се мрежа спушта на душе наше исплетена светлост док на првом прохладном синаитском поселу читамо своје песме градимо слике Ми смо за трпезом пренесеном под трем где се у другој димензији моле ходочасници за здравље, пород, отпуст грехова и наше се вино послушно прелива из боце у судове из судова у сасуде Међу нама је вино питомо, мирно а недалеко од нас оно оживљава и прска по епитрахиљу лети у ваздух кропи воздух и говори нам сви сте већ освештани бди те и треперите Невидљива је мрежа по нама, међу нама праведних ловаца и упорних созарцетаља светлосних њених нити и ми се и не знајући кобељамо и све више уплићемо у њену лепљиву природу и разносимо је свако на своју страну Под тремом читамо своје песме сричемо светлост

БЕСКОНАЧНА ПРИЧА

По Нурију Б. Џејлану Наши разговори бесконачно изрицање токова дамара, прелесних узлета јер сви смо једно у некој дубљој тајни * Свет је друго његови токови хватају нас у своје саобраћајнице нема прагова само шине, дуги разговори композиција без застанка и брда са облацима венчана и поља са којих вире необране главе тикава најава невремена у претњи ветра и бљештећи гласови Ритуал свакодневља то је беспрекорни рад и звоно које се не чује али почиње снег док нас бестелесна пројава служи топлим напитком и свира у двоједину фрулу узносећи једном савршену песму другом позивајући нас да напевом зауставимо ток приче Пада снег у пределима пећинским у дневним собама букте огњене пећи и камени зидови у Кападокији… Без краја су наши разговори, врела надошли токови у изливању бујице логоса из сувишка срца из Почетка * Амфилохије Радовић

РАСУЂИВАЊЕ ЗОСИМА СИНАИТА

Како се ненадано хвата невидљива сига јесени и чуђење да ме старим не учини зима ни тмурни дан већ пролеће у својој моћи објаве преобрази ме безболно у сну мојих расцветалих мисли Видим на сводовима своје пештере уточишта како се свет приближава и самоћа прелази у стално присуство мириса кајсије који искушава моју закључаност у ћутање и тешки гранит прошлости нагомилан у сећањима која изазивају сету а молитву распршују Не знам чује ли се то хајка на дивљег вепра или ме као Антонија у пустињи му љубљеној стампедо вреба процесија под машкарама поставка детињства познати гласови који уносили су сигурност а данас само жал Има ли мудрости у првом узрелом лету у откривеним знамењима јесени у којој плод мистични треба убрати под Покровом слађе од меда и саћа* док рафал чује се и одмазда због глади за слободом и скромни оброк крај извора који провре у часу када ожеднех у светло

ОБРЕТЕЊЕ ВАВИЛА СИНАТА

Обрели смо се у тајном склоништу где одбегох када свет нарасте у мени преко мере када се учини страна свака позната ствар Док грејемо се на ватри букових разбацаних срца ви бисте хтели под прозирни кров да завирите и легнете самном на одар дивљи На постељу грубу око које ме ноћима лисац оплакује и медвед чека да се загаси ватра ваше сузе моје сузе извлаче и сада смо сви целовити људи Ево и начелника града онога из кога изађох како срцем озареним осветљава шумске стазе и тражи човека јер и до њега дође глас моје тишине и муња невиделе светлости За коју у овој тмуши прогледавам

Омогућава Blogger

Александар Марић је рођен на Света Три Јерарха 1973. године у Београду. Објавио је књиге песама „Ст