О ЧОВЕКУ ВЕЧНОМ

О ЧОВЕКУ ВЕЧНОМ

Свако живи светлошћу

Неког откривења

                         Серафим Роуз

Никада нисам сањао

Нити осетио

Да ме анђео држи за руку

(јер он уствари и не држи

већ придржава)

Али увек сам био свестан

Присуства

Ту понад мене

Тик до границе

До које допире човек

Јер равно је чуду

Када у тихо и глуво

Доба

У покушају сна

Крене апологија добра

Када унутрашњи глас

(уствари човек вечни)

Поставља Васиону

Слику по слику

На своје место