понедељак, 11. април 2016.

СЕЋАЊЕ НА ВРТ

СЕЋАЊЕ НА ВРТ

Знам да једини рајеви,
Који човеку нису забрањени
Јесу изгубљени рајеви
Х.Л.Борхес (Буенос Ајрес)

Сећам се тог врта
И једне његове реке
Са које су побегле птице
И само ситних риба бејаше

Заклапала су га брда
Једно испуњено борјем
Друго травом и храстовима
И љубичицама, јагорчевинама

Земља беше плодна
И плавна као Месопотамија
А људи одувек ту
Насмејани и уједно дивљи

Уствари био је то рај
Али само за децу
Поља кукуруза су се њихала
И чувала слатке клипове

Ливаде су позивале на трчање
Животиње постојале
Само да бисмо их именовали
А куће, сигурна боравишта
За повратнике из игре

Сећам се врта
Изгубљеног у времену


Нема коментара:

Постави коментар