Силазио
си у најдубље јаме
Разваљујући
сва врата
Не
би ли што више
Овчица
сачувао
И
у блату, и у балеги
И
у сваком живом песку
До
колена, до појаса
А
изнад, на рукама, раменима
Храм
осликавао
Редовао
порту у јабукама
Сањао
крсно знамење
На
врху Мораве, врху Груже
Сјајан
и монументалан знак
У
међувремену
Сабирао
своје пилиће
И
једва их од орлушина бранио
Јер
хоће мрак на освештано
И
безбожник на убожјака
А
главна битка
Она
у срцу, невидима, тешка
И
газио те стампедо у сну
Али
и у животу
Као
некада Древнога
И
непомјаник ти тикве
О
главу лупао
Наследници
лажних учења
Претили
ћеле-кулом
Али
опет би ти
Да
само време је било то
Раме
уз раме са Курсулом
За
Вождом
У
шанце над Краљевом
Или
старим Градцем
Много
се за тобом прашине
Тако
да од гласова
Пеку
очи
А
увек када сам те сретао
Чинио
си ми се јагње
Огрнуто
вучјом кожом
Као
и сваки Србин што је
---------------------------------
Али
онај ништи и потребити
Најео
се хлеба
Из
твоје руке
А
онај јаки и силни
Срео
се са човеком
Налик
малом Нестору
Иако
Свештеник
Више
си био човек
И
то човек једнако народ
Каквом
је врлином
Он
китио своје врхове
И
ти си китио истим
Каква
га је нагриз
Хватала
неспремна
И
у срце уједала
И
тебе је иста таква
Али
како рече наш Павле
Будимо људи
Па
свакоме понаоособ
Буди човек
Био
си по томе човек
И
веселник и мученик
И
трудбеник и искушани
А
чини ми се
Да
бејах толико
Смео
да ти затражим
Понеси
ме
Да
би ме на своја плећа
Ставио
и носио докле треба
Коментари
Постави коментар