РАЂАЊЕ ИЗ НЕВИДИМОГ



Тако близу мене
Други ваздух дишеш
Бранко Миљковић (Ариљски анђео)

Може ли Византинац
Да се роди толико касно
Као посмрче хиљадугодишње
Употребе светлости

И да ли семена
Којима се хранила (златоположена)
Стварно проклијавају у нама
Јер гледа нас са зида
Представа ратника Царства
Пронијар Христов
Између два друга
И високи архијереји
Са књигом пламене објаве
У рукама
И крилати младићи
Вечита браћа са мачевима
Али и са лекаријама
Које позајмљују
Бесребреницима

Може ли Византинац
Да се роди у време позно
Ако од овог ваздуха окађеног
Удахне
Или ако осети присуство
Негдањих рибара светлости

Може ли доћи до речи
Од заглушујуће буке
У коме човек засео је
На трон и заклања
Својом буном песму
Свјати Боже, Свјати Крепкиј
Док малтер се мрешка
Као опна
Под навалом времена
И показује обрисе невидимог
У мноштву брежуљака

Које свако различито чита

Коментари

  1. Сваки пут ме изненађујеш и окрепљујеш својом духовношћу, искреношћу и доследношћу у својој поетици.

    ОдговориИзбриши
  2. Драго ми је што пратиш и оглашаваш, јер тако свремена на време добијем потврду да није узалуд стварати.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар