четвртак, 13. јул 2017.

ИВАЊДАН



Напољу је већ пир светла
Понирем међу зидине
Шкрипе дрвене лестве
И као да мењају места
Са гредама које траже
Обавезни наклон

Ово је стаза без лажних
Жутих плоча, слика
Трновитог пута и уског пролаза
Кроз који се спасе
И Јован у образу младенца
Дете пустиње

Чује се служба
Пред вратима параклиса
Која не постоји без
Уског степеништа
Стара монахиња стоји
Ликом у полутами
Жива икона Јелисавете

На врху, брод је упловио
У јулски океан топлоте
А светлост вири кроз
Малене прозоре
Некоме знаменује руке
Скупљене молитвено
Некоме главу, као слап духа

Као и што увек бива
Са сваким закаснелим гостом
Стојим час на степеништу
Испод нивоа тока, катакомби
Па тражим простора пред
Иконом или уз ограду
Осећајући под ногама висину
Којој нисам дорастао

Жича 2017.

Нема коментара:

Постави коментар