ЛЕТО

Осетим се понекад рајски
Све око мене је топло
И ветар и његов отпор
Док окрећем педале бицикла

Кличе у мени глас
Укида страхове, бојазни, бриге
Раставља се биће на пракомадиће
Оно постаје исконски дивно

Тако оплемењен и зачуђен
Разматрам питања неба
И овог доле са пар облака
Затечених на путу ка планинама

И неба горњег, небесима
Названог од проницатеља душа
И примаоца мистичних порука
Универзума унутрашњег и невидимог

Осетим се понекад осунчано
Незаплашен смрћу и УВ зрачењем
И кажем само полугласно

Лето 


Фото: Златко Пангарић

Коментари