уторак, 05. децембар 2017.

СЕЧА

Лишће пада са ораха
Као да непрекидно корача
Војска ка зимовницима
Ритам је уједначен, новембар
Јесење сунце косо клизи
Преко света у коме је у току
Сеча главара и себара
Јер под дахијама духвременским
Траје помор непрестани

Корачају војске промрзле
Разносе вести са бојишта
Падају храбри, падају прваши
Надиру друге, треће, четврте
А понајвише пете колоне
Али тиха су вресишта речи
Нико се не  усуђује да именује
Процесе и викне па то беху
Људи, то беху песници, беху

Бреза одлаже хаљину грациозно
Остаје нага у белини удова
Под њом кровови примају
Привремене покрове топлих боја
Јесени која прелази у хлад
У кишу која ће сузе у себи
Да утопи и све тужне баци
У дремеж који обећавају топле
Сумрачне собе у које бежимо
Као избеглице из света
У коме корачају војске
И траје сеча кнезова и себара


Нема коментара:

Постави коментар