понедељак, 12. фебруар 2018.

САН БАЈКОСЛОВЦА



Плачи Рашо, плачи
Ту сам, бићу ја ту
                  Хадерсфилд


Једном се бајскословац
Нашао у сну који се отвара
Постепено, у магли завичаја
У којој не разазнаје
Познате пределе, мада мириси
Су ту и понеки гласови били

И он посеже јединим леком
Уђе у двориште заборављено
У неким тренуцима детињства
Поче ту да гради нову поставку
Сцену сигурности и извесне
Заштите старијих који ту
Лебдеше као хранитељи

Ипак сан је варљива
Дисциплина и поче да саздава
Различите створове и ватру
Бајкословац научен да распоређује
Чудесно облике тражио је
Узалудно суштину дворишта
Док му се не јави син
У облику гласова јаве

Тада узлази стварност као вал
Иако задремао на фотељи
До њега допираше ватромет
Из Кореје која упркос
Дилерима демократије
Жели да сама са собом буде
Једно

Надире и вода Еуфрата
Која носи мостове и мир
Јер доши су измиритељи са страна
Да творе благостање
Преко телесина Сиријаца

Толики је талас да удара
И бајкословац би хтео
Бар да је поново у магли
Од које би могао да ваја
Своје гасовите светове
Али долазе вести и о пресељењу
Отишао је Небојша Глоговац
У Горњу Херцеговину

Врати се у своју бајку
Бајкословче, дозиваше га
Ликови и предели који постоје
Само по њему, по сну
Једног човека, слабог
Тражи га и вапије свет
Крхко изграђен унутар
Самог бића које сања

Вечито будан и на стражи
Покушава да се сети
Лозинке свога срца
Јер док је не изговори
Не може да заплаче

Док син га дрмуса

И обавештава да је гладан

Нема коментара:

Постави коментар