уторак, 13. март 2018.

ЗАУПОКОЈЕНА ЗА МИЛАНА ЂОКИЋА


Отишао си у ливаде
У којима се злате траве
И сребрно светлуца вода
Лековитих извора детињства
У ливаде пренесене у приче
Над којима се црква Ленина
Вечито брине и водолечи

Међу црквишта откривена
Простим женама у сновима
И свећама које волшебно
Пале се уз моравске обале
И свеце само народу пуком
Знане, јер ходају и жању са њима

Пред Оног којег си нахранио
Небројено пута када ти у лику
Ближњег долазио да се насити
И пред Оног кога обуче
Зимом разрушеног тела
Пред твојом кућом и ствараоницом
И пред Оног кога примио си
Кад главу немадоху где
Да склоне бездомници
Браћа твоја
Отишао јеси

Од сада ћемо те сретати
У детаљима слика обасјаних
Ненаданим светлом које памти
Твој лик или природу или твоју душу
Међу стиховима ходочашћа
На врху Радочела, око белог мермера
Студеничког или градачког
У Враћевшници иза које  је
Србија тамна шума
Или у дечанском ноктурну
Који свираше твој дух
У утишаности пред Атосом
У епопеји док се градила Жича

И у језику старине
И језику Јована Громова
Лику одбеглог са живописа
Или угреба непознатог трудоделника
Какав и сам био јеси

Подај Господе, Милану
Слаткопојцу и зографу
Места у валерима вишњим
Име у слоговима небеским

Услиши ликове измољене
Сабора ображених светих
Руком и молитвом његовом

И у месту светлом насели га
Амин.


Нема коментара:

Постави коментар