недеља, 03. јун 2018.

СТРАНИК


Високе навитлане дине
У Сахари лагано покрива снег
На пустињу се таложи пустиња
Иста је количина пахуља
Као и зрна песка које су избегле
На облацима да би добила
Ново име, жута киша
Атлантик је засуо ледом
Куће на Источној обали

А код нас, на нашим странама
Које су микро-пространства
Лебди нека врста пролећа
И цвета јагорчевина на Бадњидан
Узимам корак стројеви
Опасан унутрашњим опасачем
Невидљивом решеношћу на пут
Треба се успети на три брда

Али ту је и живот, и смрт
На путу ка другом брду сахрана
Прате земне остатке неког
Ко се упокојио на празник
Поворка иде лагано, неко пешице
А неки у аутомобилима, у спороходу
Ова сцена зауставља музику
Искључујем плеј листу и успоравам
Из аутомобила излазе гласови

Потребно је много стрпљења
Испоштовати човека усопшег
Издржати осећање гарежи
И неког непрепознатљивог отрова
Који шире ауспуси
Док свештеник поје молитве
И кади тамјаном који тешко
Да допире до мене

Иако подаље постајем странац
У сабору ожалошћених
Песник странац, боље страник
Непознато ми је наједном
Све познато, све обично сведневно
Странац је ту, али не до краја
Никако у пуноти, до сржи
Нисам ли странац овоме свету

Светини која диже једног песника
На пиједестал божанства
Али му приноси само ласкања
И даје му да пије без мере
А не пита га има ли хлеба
За његове страхове не мари
И за стихове његове
Чека да се полетно биће
Стровали, да би га понизила
До краја и себе подигли
У сопственим чкиљавим очима

Свет иде ка гробљу
Песник даље на треће брдо
Иза кога је змајева висораван
И додир неба

Нема коментара:

Постави коментар