КАД ОПЕТ КРЕНЕШ



Стевану Тонтићу

Кад опет кренеш Јерусалиму
На прекретници стиха, ка песми
Не морам ти рећи кога да
Тражиш и који камен да целиваш
Не морам ти у пртљаг молитве
Ни воду за тобом, ни ватру
Ал не земаљску

Кад опет кренеш Јерусалиму
У ходочашће странаца, гробу
Коме је смрт страна
Међу народ и народе непознате
Којима је Бог отац, а син његов
Само дошљак и реметилац
Мира који са паклом сраста
Коме је Спаситељ кривац
А Бараба уобличење и усуд

Кад опет кренеш Јерусалиму
Ипак морам ти рећи и поздравити
По теби, по коме ћу друго
(јер ти знаш место светлописа
а можда и протумачиш сан)
Оног који шапуће Дамаскином
И привио том, ал не земном
Граду, који мало је Цариград
А мало Јерусалим Нови

Кад опет кренеш Сарајеву
На прекретници духа, ка прозби
Не морам ти рећи кога да
Тражиш и који камен да целиваш
Не морам ти у пртљаг молитве
Ни воду за тобом, ни ватру
Ал не земаљску и не сиротицу

Преображење 2018.

(Инспирисано фотографијом на коме су
у Јерусалиму Стеван Тонтић и Иван В. Лалић)


Коментари