МОНОЛОГ КОСОВКЕ ДЕВОЈКЕ

                           Ивану Новчићу

Киша

По задатку

Прати војске

И спира

Са њих свет

Живот спира

А влага

Посејана у нас

Кукавичије јаје

Разара телесине

Видим

Нико од глава

Њихових

Неће узети

За кулу

Или храм

А немам

Вина

Нити хлеба

За

Отпушчајушче

Распада се

Нечија младост

И секу

Гране вековних

Храстова

Ни јаука нема

Нема ни гробља

Посторојених

У распоред сећања

Киша добује

По разбојиштима

Раштрканим

По којима

Се разапињем

Тражећи

Заставе ратне

Под којима

Сањам

Од завета драгана

И врани гаврани

Истребљени

Божури

У семену запрашени

И мртви

Да ли прећутана

Јесте ова жртва

Или расте

Под земљом

Понорница

Киша прати

Моје девојаштво

Влага тужбалице

Заборавља

На пола гласа згрцнуте

Недостојне

Док нас походе

Мрачине*

И тишина

Само тишина

*Милан Ђокић