О ЋУТАЊУ ПРОКЛЕТОМ


А прах
Све је прах
Кад дижем
Увис руку*
И ништа
Бесмисленије
Није од
Разваљених
Вилица човечијих
Од буке
Коју подиже
Бивша
И будућа прашина

Зује жаоке
Обучене
У тела топлих боја
И друге
Протеране
У поднебесје
Џарају
Мир и ћутање
Искушавају намере

Из дубоке
Молитве
Наноса векова
Нека је проклето
Ћутање
Прећуткивање**
Које тиховање није

А зује жаоке
Језик, срце
Сведочанства
Да прободу
Камен одваљен
Са гроба да врате
Утаје васкрсење
Смисао
Без кога
Све је прах
Све без наде

*Милош Црњански
** Мати Февронија

Коментари