 |
Та покушана вечност
Оличена Сунцем, позлаћена
Претвара се у овом трену
У прах неразмућени, сиров
И само сећање на светло
Остаје урезано у биће блеска
Над главом подигнута бакља
Символизује наду у ново
Само смо твар која пријања
За емисаре вида, гласнике
Сутрашњег спасења
Победе танане зоре
|
Коментари
Постави коментар