ЧИТАЈУЋИ АЛЕКСАНДРА МАРИЋА
Читајући Александра Марића,
обасјан светлошћу у његовој по-етици,
видим себе као младића,
налик на грани шћућуреној птици.
Стално између земље и неба,
песничке непокоре и коре хлеба,
дреждим окренут према Самодрежи,
док на ме керовски режим режи.
Власта Младеновић
Власта Младеновић
Самодрежа црква |
Коментари
Постави коментар