ИЗ ПОТОПА НА ГОРУ
„Светогорски дани
и ноћи“
Док
излазиш са барке
Која
те изводи из потопа света
Искрцаваш
своју наду
У башти
брижно негованој
Где
неко вечан пева
Нећеш
видети ништа необично
Осим
галебова нахрањених хлебом
Бунаре
засведене ћеремидом
Или
микро-луку која је пре храм
У коме
пева неко вечан
Нећеш
чути нити омирисати
Друго
до разигравање звона
Њиховог
језика недомашног
И миомириса
тамјана
Неодвојивог
од благоуханија моштију
Твој
говор биће могућ
Речником
ћутања кад овладаш
И заборавиш
на сваки женски принцип
Осим
постојања у девству
Којим
векује Покровитељка горе
О којој
пева неко вечан
Коментари
Постави коментар