О ОДРАЗИМА
Кад јесам, а кад сенка ми јесте
Слободан
Ракитић, Запис
Нешто ми
говори одраз
Већ дуже време
не опонаша
Моје гестове
Одраз је млађи
Када ја
напрасно остарим
Чио када сам
мамуран
Једино када се
намерно
Осмехнем и са
предумишљајем
Направим
гримасу
Одраз
синронизовано
Крене у
пантомиму
Ништа он не
осећа
Јер рођак је
сенци
Он је,
наизглед, човеколик
Предак и
потомак
У њему се могу
помешати
Вода и небо
надамном
Али и стакло
са дрвећем
Или путем,
суседним кућама
Прозиран је,
део је илузије
Коју створови,
које изнедри
Земља, не
препознају
Зато се птице
некада обрушавају
И разбијају
главе
Умиру у судару
са сопственим одразом
Сенка је
поштенија
Говори на
којој је страни
Светлост
А на којој сам
ја
Коментари
Постави коментар