Време
се бора
Као
необрани кајмак
Нагомилава
се скрама
Улазе
створења светлости
У
тек окречену собу
Избеглице
из ноћи
Коју
заварава жаруља
Чији
је само споредни
Резултат
светлост при којој
Папир
се бора
Као
необрани кајмак
Нагомилавају
се речи
Док
створења светлости
И
одсуства њезиног
Заузимају
места у икони
Вечите
ротације
Универзум
се бора
Као
необрани кајмак
Нагомилавају
се звезде
Траже
од нас да их гледамо
Као
у светла удаљених насеобина
До
којих никада нећемо стићи
Али
полазимо ка њима
Од
прве свести, запитаности
Звук
са радија се бора
Као
необрани кајмак
Нагомилавају
се звуци
Улазе
цврчци у музику
Као
масовни солисти
И
сваки пева душом
Сакривеном
у црном телу
(Створења
светла и ноћи
Укључују
се као диригована
И
шарају беле зидове
Својим
задатим одеждама)
Зид
се бора
Као
необрани кајмак
Нагомилава
се креч
Улази
рука у песму
И
оштрим потезом
Скида
скраму зида
И
проузрокује глаткоћу
Као
некада што беше море
Под
Духом и у тмини
Али
нестрпљива су створења
Била
и у самој замисли
Светлост
се бора
Као
необрани кајмак
Нагомилавају
се логоси
Улази
глас у свет
Време
почиње да се бора
Коментари
Постави коментар